 |
|
SPONZOR KLUBA
PRIJATELJI KLUBA
|
GRUPA SENZALA Osnovana u Rio de Žaneiru, grupa Senzala postoji skoro četrdeset godina. Verovatno je najpoznatija grupa na svetu, zahvaljujući svojim mnogim majstorima i mnogim instruktorima koji podučavaju kapueru. Istorija grupe Senzala je započela 1963. godine u Rio de Žaneiru. Paulo, Rafael i Žilberto Floreš ( Paulo, Rafael, Gilberto Flores ), tri brata poreklom iz Baije (domovine Kapuere), su se preselili u Rio de Žaneiro. Oni su počeli da uče kapueru za vreme školskih raspusta u Salvadoru u Baiji. Trenirali su kod dva najpoznatija majstora koja su ikada živela, majstora Bimbe (mestre Bimba) i majstora Paštinje (mestre Pastinha). Kapuera je postala važan deo njihovih života i počeli su redovno da je treniraju. Paulo je stupio u kontakt i sa drugim učiteljima kapuere u Riju, i od tada su tri brata počela da vode treninge na terasi svog stana u naselju Laranžeiraš ( Laranjeiras ), u Riju. 1963. se prvi od sada čuvenih majstora priključio trojci braće u treniranju kapuere. Taj majstor je bio Fernando Albukerki(Fernando C.C. Albuquerque ), koji je dobio i kapuera ime Gato- mačak. Gato se sprijateljio sa Paulom Florešom po povratku iz Baije, ali nije znao za Paulovo poznavanje kapuere. Jedne večeri, dok su bili na žurci, izbila je tuča. Umešali su i Paula. Njegov napadač je pokušao da ga udari nogom, ali je Paulo izbegao napad i uzvratio kružnim udarcem petom, pogađajuci protivnika u slepoočnicu i nokautirajući ga. Nakon što je video ovu predstavu, Gato je spopadao Paula da ga trenira. Paulo je ponavljao da on nije majstor, čak ni profesor: "Ja sam samo učenik i kako onda mogu ja tebe da učim?". Nakon više dana upornog navaljivanja, Paulo je pristao da pokaže Gatu par osnovnih kapuera tehnika. Gato je počeo da trenira sa Paulom i njegova dva brata, i još nekim tinejdžerima u Laranžeirašu. " Naučiš par pokreta i onda još par i onda pokušaš da koristiš to što si tek naučio u hodi". Majstor Gato se seća igara koje je igrao kao vrlo napornih i sa dosta kontakta, tako da brzo naučiš da se braniš. Uskoro se grupi pridružio i čovek po imenu Klaudio Žoze Keiroz ( Claudio Jose Queiroz ), zajedno sa svojim prijateljema, Pešinjom ( Peixinho ) i Itamarom ( Itamar ) . Dva osmogodišnja dečaka iz favele Santa Marta , koji su takođe učestvovali u treninzima su bili Gahinča ( Garrincha) i Sohiso ( Sorriso). Malo kasnije, Gato je doveo svog mlađeg brata Žila ( Gil ) da trenira. Grupa je rasla. Medu ljudima koji su se priključili bili su Moškito (Mosquito), Bahača (Barracha), Sanfona (Sanfona), Bigođi ( Bigode), Džimi ( Jimmy), Vilijam ( William) i Antero (Antero). Gato je trenirao i sa drugim kapueristima u Rio de Žaneiru, između ostalih i sa majstorom Arturom Emidiom ( Artur Emidio ), koji je u to vreme bio najveći majstor u Riu. 1965. godine folklorna grupa koja se zvala ‘'Vem Camara'' je imala nastup u ‘‘Teatro Džovem'' (‘‘Teatro Jovem''), u Botafogu. Za nastup je bio zadužen Bira Almeida, zvani Akordeon ( Acordeon ) , legenda kapuere i u to vreme jedan od najboljih učenika majstora Bimbe (mestre Bimba). Akordeon je iz Baije u svojoj grupi imao nekoliko izvanrednih capoeirista: Kamiza Roša ( Camisa Roxa ), Sasi ( Sacy ), Kabeludo ( Cabeludo ) i jednog mladog učenika majstora Bimbe- Pregisu ( Preguica) . Paulo i Rafael Floreš su poznavali Akordeona u vreme dok su trenirali u Bimbinoj akademiji, pa su pozvali svoje prijatelje da odgledaju nastup. Svi su bili očarani. Kasnije je Akordeon i održao par treninga na terasi u Laranžeirašu. Kada je Akordeon otišao iz Rija, izgubio je jednog od svojih drugova koji je odlučio da ostane u Riu. Mladi Pregisa se priključio novoj grupi. Krajem 1966. godine, od grupe je zatraženo da napusti zgradu zbog povećanja buke koju su stvarali. Uspeli su da probiju jedan od zidova gde su vežbali udrace, i komšije nisu mogle da podnesu muziku subotom uveče… Traženje novih prostorija bi dosta koštalo. Grupa je prionula na posao sakupljanja novca tako što su izvodili kapueru na predstavama. Konačno, mogli su da iznajmljuju prostorije za grupu koja se sada sastojala od oko petnaest stalnih članova i oko dvadeset ljudi koji su trenirali povremeno. Grupa se premestila u Largo đi Mašado ( Largo de Machado ) 1966. godine. Dok su izvodili demonstraciju u nemačkom klubu 1966. godine, grupa se predstavila kao Grupo Senzala. Grupa je postala poznata i sa novim prostorijama, novi ljudi su se priključili. Krajem šezdesetih je bilo malo takmičenja otvorenih za Capoeiriste. 1964. godine, održano je takmičenje ‘' Berimbau de Ouro'' - Zlatni Birimba u naselju Santa Tereza i učestvovalo je nekoliko grupa. Academia Santana koju je vodio majstor Valdo Santana je
pozvala Paula Floreša i Gata da zajedno sa svojom grupom učestvuju. Na
opšte iznenađenje, tada su osvojili treće mesto iza grupe Bonfim i grupe majstora Artura Emidia . 1967. godine održano je još jedno takmičenje ‘ ' Berimbau de Ouro'' u organizaciji ‘'Amigos do Folclore'',
Prijatelji Folklora. Svaka grupa je trebalo da ima grupnu demonstraciju
i da prezentuje dvojcu kapuerista koji bi igrali pet minuta. Nastupi su
ocenjivani od strane komisije koju su sačinjavali majstori I stručnjaci
za folklorne igre. Uz pomoć drugih kapuerista, prijatelja Klaudia
Danadinja ( Claudio Danadinho ), grupa Senzala se
prijavila za takmičenje. U prvom pokušaju na turniru tim u kom su bili
Gato i Pregisa je pobedio, a to su ponovili i sledeće godine, što je
pomoglo da se uspostavi grupa Senzala. U trećem pokušaju Gato i Pregisa
su sprečeni da učestvuju od strane organizatora. Rečeno im je da je
takmičenje otvoreno samo za učenike, ne i za majstore. Gato i Pregisa
su protestovali, govoreći da su oni učenici, a ne majstori.
Organizatori su im odgovorili da su im, zahvaljujući pokazanom u
prethodne dve godine, dodeljena majstorska zvanja. Zbog rasta reputacije i članstva grupe, opet su morali da se sele. Jedan učenik je ponudio na korišćenje veliki ambar na svom imanju, što su rado prihvatili i preselili se u Cosme Velho . U periodu od 1968. do 1971. mnogi majstori i učenici su putovali u Cozme Veljho i majstor Gato se seća tog mesta kao "mesta velike energije". Grupa je prvobitno trenirala po učenju majstora Bimbe, ali su uskoro počeli da poprimaju i uticaje kapuere iz Rio de Žaneira, ali najviše iz Baije. Do sada su već bili najbolja kapuera grupa u Riju i jedna od najpoznatijih u celom Brazilu. Narednih godina grupa Senzala se širila i uticala na mnoge druge grupe u drugim državama. Dvanaest inicijalnih članova su se razišli, pojavili se se novi majstori i početkom osamdesetih capoeira je počela da se širi prvo u Severnoj Americi a zatim i u Evropi. Majstor Gato je počeo da podučava kapueru na Katoličkom Univerzitetu i Državnom Univerzitetu u Rio de Žaneiru. I ostali majstori grupe Senzala su počeli da podučavaju u raznim školama, klubovima i fakultetima. Majstori Senzale su počeli da organizuju nacionalne I internacionalne seminare gde su uvek pokušavali da pozovu stare majstore koji bi podučavali učesnike. Tokom osamdesetih, zbog neprestanog širenja i primanja novih ideja, grupa je počela da gubi svoju kompaktnost. Uvidevši novonastalu situciju, stariji članovi grupe su učvrstili svoje pozicije. Kako su se osamdesete bližile kraju, grupa Senzala je bila u dobroj poziciji da pomogne širenju capoeire izvan granica Brazila. 1987. godine, majstori Gahinča , Pešinjo , Toni Vargaš ( Toni Vargas ) i tada učenik Klaudio Ahuda ( Claudio Arruda) , su proveli šest meseci u Evropi, organizujući radionice, seminare i pomagajući nekim Senzalinim učenicima koji su već radili u Evropi, kao što su Klaudio Samara ( Claudio Samara ) u Amsterdamu i Šina ( China ) u Parizu. Pomogli su da se organizuju prvi Evropski Capoeira Susreti u Amsterdamu i Hamburgu. Škole grupe Senzala postoje širom Evrope, pod supervizijom majstora Pešinja, Gahinče, Sohisa, Eliaša, Itamara, Hamuša, Beta, Samare and Ahude u SAD, Portugalu, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Danskoj, Srbiji, Finskoj. Danas, grupu Senzala
predstavljaju sledeći majstori: Rafael Floreš (Rafael Flores), Paulo
Floreš (Paulo Flores), Klaudio Danadinjo (Claudio Danadinho), Gato
(Gato), Pešinjo (Peixinho), Itamar (Itamar), Žil Veljo (Gil Velho),
Gahinča (Garrincha), Sohiso (Sorriso), Toni Vargaš (Toni Vargas), Eliaš
(Elias), Hamuš (Ramos), Amendoim (Amendoim), Feižao (Feijao), Beto
(Beto), Klaudio Ahuda (Claudio Arruda) i Klaudio Samara ( Claudio Samara).
|
@2010.